IMIA-in etički kodeks za medicinske odnosno zdravstvene
Informatičare, profesionalce u medicinskoj odnosno
zdravstvenoj informatici
Preambula
Kodeks profesionalne etike služi:
1. da bude etički vodič profesionalcima,
2. da obezbedi niz principa prema kojima bi se moglo meriti ponašanje profesionalaca, i
3. da pruži javnosti jasne instrukcije o etičkim kriterijumima prema kojima treba da se oblikuje ponašnje profesionalaca.
Etički kodeks za medicinske i zdravstvene informatičare (MZI) mora biti jasan, nesumnjiv i lako primjenjiv u praksi. Štaviše, s obzirom na to da se informatičko područje konstantno menja, kodeks mora da bude fleksibilan kako bi se prilagodio promenama bez žrtvovanja primenjivosti osnovnih principa. Zato je neprimereno da se etički kodeks za MZI-e bavi specifičnostima svake pojedine situacije koja se može dogoditi. To bi kodeks učinilo previše uskim, previše rigidnim i zavisnim od postojećeg statusa u informatici. Umesto toga kodeks mora da se usredsredi na etičke pozicije MZI-a kao stručnjaka, i na odnos između MZI-a i drugih strana s kojima su u međuodnosu tokom svog profesionalnog rada.
Te «druge strane» uključuju (ali nisu ograničene samo na) bolesnike, zdravstveno osoblje, administrativno osoblje, zdravstvene institucije kao i osiguravajuća društva i vladine agencije, itd.
Razlog zbog koga se stvara etički kodeks za MZI-e umesto da se prilagodi neki od postojećih kodeksa izrađenih za druge grupe informatičkih profesionalaca leži u činjenici da MZI-i imaju jedinstvenu ulogu u planiranju i pružanju zdravstvene zaštite: ulogu koja je različita od uloge drugih informatičara profesionalaca koji rade u drugačijim sredinama.
Delom je ta jedinstvenost usredsređena na specijalni odnos digitalnog zdravstvenog zapisa (DZZ) i subjekta tog zapisa. Ne samo da DZZ otkriva mnoge stvari o bolesniku koje su privatne prirode i treba da budu poverljive, nego je mnogo važnije da je DZZ temelj za odluke koje imaju značajni uticaj na dobrobit bolesnika. Bolesnik je u stanju ranjivosti, i svaka odluka koja se odnosi na bolesnika i DZZ mora biti posledica nužnosti u traženju ravnoteže između etički opravdanog cilja i odgovarajućih sredstava za njegovu realizaciju. Zatim, podaci sadržani u DZZ-u daju sirovi materijal za odlučivanje od strane zdravstvenih ustanova, vladinih i drugih agencija, bez kojih sistem zdravstvene zaštite ne bi funkcionisao. Zato MZI-i, omogućavajući konstrukciju, podršku, arhiviranje, pristup, upotrebu i rukovanje DZZ-om, imaju ulogu različitu od one koju imaju neki drugi informatičari profesionalci.
Istovremeno, tačnije, zbog svoje uloge MZI-i su deo niza međusobnih odnosa koji podležu jedinstvenim etičkim pravilima. Kako su etički pritisci odnosno etička pravila posledica odnosa elektroničkog zapisa i bolesnika, etičko ponašanje MZI-a je posledica stalne interakcije MZI-a i zdravstvenog osoblja, zdravstvenih institucija i raznih agencija. Ta pravila vode u različitim smjerovima. Stoga je važno da MZI-i znaju kako da reše probleme na primeren način. Etički kodeks za MZI-e u tom smislu treba da bude sredstvo koje može da koristi u konfliktnim situacijama.
Etički kodeks za MZI-e je takođe drukčiji od zakonskih obaveza i prava.
Nesumnjivo je da zakon reguliše okvire unutar kojih deluju MZI-i. Međutim, etička pravila često idu izvan onoga što zahteva zakon. Razlog tome je što je zakonska regulativa čisto pravne prirode i predstavlja , kao što i treba da bude, minimalne standarde koje su predvideli zakonodavci, pravo i sudstvo. Međutim, ti standardi su formulisani na osnovu uslova ovde i sada; oni nisu očekivani u realnosti i zato su slabi vodič u brzoj evoluciji discipline u kojoj se konstantno pojavljuju nove vrste situacija. MZI-i koji bi slepo sledili zakon i prilagođavali svoje ponašanje jedino zakonskim okvirima, bili bi loše osposobljeni da se nose sa situacijama koje autori zakona nisu predvideli i bili bi podložni hirovima tokom pravnih procesa.
S druge strane, etički kodeks se za MZI-e zasniva na osnovnim etičkim principima koji se primenjuju na situacije koje karakteršu aktivnosti MZI-a. Samo takav kodeks koji ne zavisi od procedure pravnog procesa može biti dobar vodič. Etički kodeks, dakle pomaže samo u određivanju okvira etičkog ponašanja.
Etički kodeks ima dva dela:
1. Uvod
Počinje nizom osnovnih etičkih principa koji su međunarodno prihvatljivi. Sledeći deo je kratki popis opštih principa informatičke etike koji proizlaze iz osnovnih etičkih principa kada se oni primene na prikupljanje digitalnih podataka, obradu, arhiviranje, komuniciranje, upotrebu, rukovanje i dostupnost zdravstvenim informacijama. Takvi opšti principi informatičke etike su principi najvišeg nivoa i opšti vodič.
2. Pravila etičkog ponašanja za MZI-e
Taj deo ističe niz etičkih pravila ponašanja MZI-a. Pravila su nastala primenom opštih principa informatičke etike na vrste odnosa koji su karakteristični za profesionalni život MZI-a. Oni su specifičniji od opštih principa informatičke etike i jedan specifični vodič.
Precizno razmišljanje koje pokazuje kako principi informatičke etike slede iz osnovnih etičkih principa. Ono pokazuje kako principi informatičke etike izrastaju u mnogo specifičnija pravila etičkog ponašanja MZI-a sadržano je u posebnom priručniku i može se konsultovati da bi sve postalo jasnije.
Etički kodeks i pripadajući skup Pravila etičkog ponašanja ne uključuju ono što bi se moglo nazvati «tehničkim» odredbama. To znači da se oni ne oslanjaju na stvari poput tehničkih normi za sigurnost komunikacije podataka, ili odredbe koje su nužne za osiguranje visokog kvaliteta u baratanju, prikupljanju, arhiviranju, prenosu, rukovanju itd. zdravstvenim podacima. To je bila namera. Premda razvoj i implementacija tehničkih normi imaju etičku dimenziju i premda se ta dimenzija reflektije u Kodeksu i Pravilima kao etičkim nužnostima, sami detalji takvih tehničkih normi nisu stvar etike.
Prvi deo
Uvod
A. Osnovni etički principi
Sve interakcije u društvu podležu osnovnim etičkim principima. Funkcija koja pripada MZI-ima je društvenog karaktera. Posledično, njihova delovanja takođe podležu tim principima. Najvažniji od tih principa su:
1. Princip autonomnosti
Svi ljudi imaju osnovno pravo na samoodređenje.
2. Princip jednakosti i pravde
Svi ljudi su jednaki i imaju pravo da se tako tretiraju.
3. Princip dobrotvornosti
Svi ljudi su dužni da rade za dobro drugih kada se priroda tog dobra sastoji u osnovno i etički branjivim vrednostima ugrožene strane.
4. Princip ne-protuzakonitosti
Svi ljudi su dužni da spreče nanošenje štete drugim osobama ako je u njihovoj moći da to učine, a da pritom ne štete samima sebi.
5. Princip nemogućnosti
Sva prava i dužnosti subjekta utvrđuju se za uslove koji su mogući u datim okolnostima.
6. Princip integriteta
Svako ko ima obavezu ima i dužnost da ispuni tu obavezu, najbolje što može.
B. Opšti principi informatičke etike
Kada se primene na situacije koje karakterišu informatičku sredinu, ovi osnovni etički principi prerastaju u opšte etičke principe informatičke etike.
1. Princip informacijske privatnosti i raspolaganja
Privatnost je osnovno pravo svih ljudi, a time i kontrola prikupljanja, arhiviranja, dostupnosti, upotrebe, razmene, rukovanja i raspolaganja podacima o sebi.
2. Princip otvorenosti
Prikupljanje, arhiviranje, dostupnost, upotreba, razmena, rukovanje i raspolaganje ličnim podacima mora biti dato na uvid subjektu podataka na primeren način i blagovremeno.
3. Princip sigurnosti
Podaci o nekoj osobi koji su legitimno prikupljeni treba da budu zaštićeni sa svim razumnim i odgovarajućim merama od gubitka, degradacije, neautorizovanog uništenja, dostupnosti, upotrebe, rukovanja, modifikacije ili razmene.
4. Princip dostupnosti
Osoba na koju se odnosi digitalni zapis ima pravo da pristupi zapisu i koriguje ga s obzirom na tačnost, potpunost i važnost podataka u njemu.
5. Princip legitimnog kršenja
Osnovno pravo kontrole prikupljanja, arhiviranja, dostupnosti, upotrebe, rukovanja, razmene i raspolaganja ličnim podacima je uslovljeno jedino legitimnim, odgovarajućim i relevantnim potrebama za podacima slobodnog, odgovornog i demokratskog društva, te isto tako jednakim pravima drugih osoba.
6. Princip minimalno nametnute alternative
Svako kršenje prava privatnosti pojedinca i njegovih prava da nadzire lične podatke koji podležu Principu 1, može se dogoditi samo na minimalno nametnut način i uz minimalno uplitanje u prava ugrožene osobe.
7. Princip odgovornosti
Svako kršenje prava privatnosti pojedinca i njegovih prava da nadzire lične podatke mora biti odobreno od ugrožene osobe u primerenom času i na primeren način.
Ovi opšti principi informatičke etike, kada se primene na odnose u koje MZI-i ulaze u svom profesionalnom životu, i na situacije u kojima preuzimaju odgovornost, prerastaju u mnogo specifičnije etičke obaveze. Pravila ponašanja za MZI-e koja slede, ističu važnije od tih etičkih obaveza. Treba primetiti da, kao i sa svim etičkim pravilima ponašanja, Pravila ne mogu učiniti više nego da budu vodiči. Precizni način na koji se Pravila primenjuju u datom kontekstu i precizna priroda pojedinačnih etičkih prava ili obaveza zavisi od specifične prirode relevantne situacije.
Drugi deo
Pravila etičkog ponašanja MZI
Pravila etičkog ponašanja MZI mogu se podeliti u šest opštih poglavlja, a svako od njih se dalje deli na potpoglavlja. Opšta poglavlja obeležavaju različita područja etičkih odnosa između MZI i specifičnih korisnika, dok potpoglavlja ukazuju na specifičnosti ovih odnosa.
A. Obaveze koje se odnose na subjekt
To su obaveze koje proizlaze iz odnosa koji MZI-i imaju prema subjektu digitalnog zapisa ili prema subjektu digitalne razmene informacija, koje MZI-i obavljaju profesionalnim radnjama.
1. MZI-i imaju obavezu da upoznaju potencijalnog subjekta digitalnog zapisa o postojanju sistema, programa ili uređaja čija uloga je da prikuplja i/ili razmenjuje informacije o njima samima.
2. MZI-i imaju obavezu da na pravom mestu osiguraju i sprovedu odgovarajuće postupke tako da se:
a. digitalni zapisi oblikuju ili prenose samo ako je subjekt, nakon što je o svemu bio obavešten, dao dobrovoljan i valjan pristanak,
b. ukoliko se digitalni zapis oblikuje ili prenosi suprotno od onoga što je rečeno pod A.2.a., potreba da se to učini objašnjena je subjektu tog zapisa na nezavisnoj etičkoj osnovi i to na vreme i na prikladan način.
3. MZI-i imaju obavezu da upoznaju subjekt elektroničkog zapisa:
a. da je digitalni zapis načinjen o njoj/njemu,
b. ko je načinio digitalni zapis i ko ga održava,
c. šta je sadržano u digitalnom zapisu,
d. sa svrhom izrade takvog digitalnog zapisa,
e. o osobama, institucijama ili agencijama koje imaju pristup tom
digitalnom zapisu ili kojima taj digitalni zapis (ili njegov deo koji može da se identifikuje) može biti poslat,
f. gde se digitalni zapis čuva,
g. koliko dugo će se vremenski on čuvati i
h. konačni način raspolaganja podacima.
4. MZI-i imaju obavezu da osiguraju da subjekt digitalnog zapisa bude upoznat s poreklom podataka koji su sadržani u zapisu.
5. MZI-i imaju obavezu da osiguraju da subjekt digitalnog zapisa bude upoznat sa pravima koja ona ili on imaju s obzirom na:
a. pristup, upotrebu i arhiviranje
b. razmenu i rukovanje
c. kvalitet i ispravku i
d. pravo raspolaganja njezinim ili njegovim digitalnim zapisima i podacima koji su u njima sadržani.
6. MZI-i imaju obavezu da osiguraju sledeće:
a. da digitalni zapisi budu arhivirani, da im se može pristupiti, koristiti ih, rukovati njima ili ih razmenjivati samo u legitimne (zakonite) svrhe;
b. da na pravom mestu postoje prikladni protokoli i mehanizmi za praćenje arhiviranja, pristupa, uptrebe, rukovanja ili razmene digitalnog zapisa ili podataka koji su u njemu sadržani u skladu s navedenim pod A.6.a., ako i kada to prilika zahteva;
c. da na pravom mestu postoje odgovarajući protokoli i mehanizmi koji se koriste na bazi informacije pod A.6.b., ako i kada to prilika zahteva;
d. da postojanje tih protokola i mehanizama bude poznato subjektima digitalnih zapisa i
e. da postoje odgovarajuće mogućnosti da subjekti digitalnog zapisa mogu da ispituju i sudeluju u važnim protokolima i mehanizmima.
7. MZI-i imaju obavezu da valjano tretiraju opunomoćene predstavnike subjekata digitalnih zapisa kao da imaju ista prava s obzirom na digitalni zapis kao i sami subjekti tih digitalnih zapisa, a subjekti i opunomoćeni predstavnici treba da budu svesni te činjenice.
8. MZI-i imaju obavezu da osiguraju da se sa svim digitalnim zapisima postupa na pravedan, korektan i jednak način
9. MZI-i imaju obvezu da osiguraju korišćenje prikladnih mera od kojih je
razumno očekivati da će garantovati:
a. sigurnost
b. integritet
c. kvalitet
d. upotrebu i
e. pristup digitalnim zapisima.
10. MZI-i imaju obavezu da osiguraju (koliko to leži u njihovoj moći), da se digitalni zapisi ili podaci koje oni sadrže koriste samo:
a. u navedene svrhe za koje su se podaci i prikupljali, ili
b. u svrhe koje se inače etički mogu opravdati.
11. MZI-i imaju obavezu da osiguraju da subjekti digitalnih zapisa ili razmene informacija budu svesni mogućih kršenja prethodnih obaveza i razloga zbog kojih je do toga došlo.
B. Obaveze prema stručnom zdravstvenom osoblju
Stručno zdravstveno osoblje koje brine o bolesnicima zavisi od tehnoloških veština MZI-a u ispunjenju svojih obaveza koje su usmerene na bolesnika. Iz toga proizlaze obaveze MZI-a da pomaže zdravstvenom osoblju, naravno koliko je
to u skladu s njegovom osnovnom obavezom prema subjektu digitalnog zapisa. Konkretno to znači da
1. MZI-i imaju obavezu:
a. da pomažu ovlašćenom zdravstvenom osoblju koje se bavi negom bolesnika te da im omoguće prikladan, pravovremen i siguran pristup relevantnom digitalnom zapisu (ili njegovim delovima). Zatim, da im osiguraju korišćenje, integritet i najviši mogući tehnički kvalitet zapisa;
b. da omoguće informatičku podršku koja je potrebna da stručno
zdravstveno osoblje obavi svoj zadatak.
2. MZI-i treba da informiše zdravstveno osoblje o stanju informatičkog sistema od koga oni zavise i odmah pruži savet ukoliko iskrsne neki problem ili poteškoća koji bi mogli biti vezani ili za koje bi se moglo očekivati da će iskrsnuti vezano za taj informatički sistem
3. MZI-i treba da savetuju zdravstveno osoblje s kojim profesionalno sarađuju ili kojima pružaju stručne usluge o svim okolnostima, koje mogu da ugroze objektivnost saveta koji oni daju zdravstvenom osoblju ili koje mogu da ugroze prirodu ili kvalitet usluge koju daju zdravstvenom osoblju
4. MZI-i imaju opštu obavezu da se brinu za uslove koji doprinose održavanju najviših mogućih etičkih i materijalnih standarda prikupljanja podataka, njihovog arhiviranja, obrade, prenosa i korišćenja od strane zdravstvenog osoblja unutar zdravstvene ustanove
5. Zdravstveno osoblje, koje je direktno uključeno u oblikovanje digitalnog zapisa, može imati pravo intelektualnog vlasništva nad nekim formalnim obeležjima tih zapisa. Odatle i obaveza MZI-a da zaštite:
a. formalne karakteristike digitalnog zapisa ili
b. formalne karakteristike prikupljanja podataka, pretraživanja podataka, sistema arhiviranja ili upotrebe podataka čiji je digitalni zapis sastavni deo za čije intelektualno vlasništvo je zdravstveno osoblje zainteresovano ili se može očekivati da će biti zainteresovano.
C. Obaveze prema institucijama / poslodavcima
1. MZI-i duguju svojim poslodavcima i institucijama u kojima obavljaju svoj
posao:
a. stručnost,
b. marljivost,
c. integritet, i
d. lojalnost.
2. MZI-i imaju obvezu da:
a. se brinu o sigurnosti, koja je etički osetljiva, u okviru ustanove u kojoj obavljaju svoj posao
b. omoguće planiranje i primenu najboljih i najprikladnijih mera sigurnosti koje su moguće u ustanovi u kojoj rade
c. primene i održavaju najveće moguće standarde kvaliteta prikupljanja podataka, njihovog arhiviranja, pretraživanja, obrade, pristupa, prenosa i upotrebe u svim područjima njihovog stručnog rada.
3. MZI-i imaju obavezu da na pravom mestu osiguraju, najbolje što mogu, postojanje prikladnih struktura za evaluaciju tehničkog, legalnog i etički prihvatljivog prikupljanja podataka, njihovog arhiviranja, njihovo pretraživanje, obradu, pristup, razmenu i upotrebu u ustanovi u kojoj obavljaju svoj posao ili s kojom su
povezani
4. MZI-i imaju obavezu, da blagovremeno i na prikladan način, upozore odgovarajuće osobe o stanju sigurnosti i kvalitetu generiranih podataka, njihovog arhiviranja, pristupa, rukovanja i razmene, zatim o stanju sigurnosti i kvalitetu programa, uređaja i procedura ustanove s kojom su u vezi ili poslodavce kojima pružaju stručne usluge
5. MZI-i treba odmah da informišu ustanove s kojima rade ili poslodavce kojima pružaju usluge o svim problemima i poteškoćama koje bi mogle iskrsnuti, a vezane su za njihove usluge koje su ugovorom predviđene.
6. MZI-i treba odmah da obaveste ustanove s kojima su povezani ili poslodavce kojima pružaju stručne usluge, o okolnostima koje bi mogle ugroziti objektivnost saveta koje im daju.
7. Osim u hitnim slučajevima, MZI-i treba da pružaju usluge samo na području svoje nadležnosti. Uvek moraju biti iskreni i otvoreni što se tiče njihove edukacije, iskustva i pouke.
8. MZI-i treba da koriste samo prikladne i etički prihvatljive ili razvijene alate, tehnike i uređaje u izvršavanju svojih zadataka.
9. MZI-i imaju obavezu da pomažu u razvijanju i pružanju prikladnih obrazovnih usluga s područja informatike u ustanovama s kojima su povezani ili poslodavcima za koje rade.
D. Obaveze prema društvu
1. MZI imaju obavezu da omoguće odgovarajuće
a. prikupljanje,
b. arhiviranje,
c. razmenu,
d. upotrebu, i
e. rukovanje
medicinskim podacima koji su potrebni za planiranje i pružanje zdravstvene usluge na nivou društva.
2. MZI-i imaju obavezu da osiguraju:
a. da se prikupljaju podaci koji su važni za potrebe opravdanog
(legitimnog) planiranja
b. da podaci koji se prikupljaju treba da budu što manje prepoznatljivi, tj.
što je moguće više anonimni kako bi se održao legitimitet ciljeva u prikupljanju podataka
c. da do povezivanja baza podataka može doći samo u slučaju
opravdanih razloga koje možemo braniti i koji ne krše osnovna
prava subjekata tih zapisa i
d. da samo propisno autorizovane osobe imaju pristup važnim
podacima.
3. MZI-i imaju obavezu da edukuju javnost o različitim problemima vezanim za prirodu, prikupljanje, arhiviranje i upotrebu digitalnih podataka u zdravstvu te da upoznaju društvo sa svim problemima, opasnostima, primenama ili ograničenjima, koji bi mogli biti vezani za prikupljanje, arhiviranje, upotrebu i rukovanje podacima koji su važni za društvo.
4. MZI-i neće prihvatiti učešće ili podršku prakse koja krši ljudska prava.
5. MZI-i će biti odgovorni u određivanju honorara za svoje usluge i u zahtevima
s obzirom na uslove rada, koristi (pogodnosti) i sl.
E. Obaveze usmerene na MZI-e
MZI-i imaju obavezu da:
1. prepoznaju granice svojih mogućnosti
2. potraže savet kada je to potrebno ili prikladno
3. održe kompetenciju
4. preuzmu odgovornost za sve radnje koje učine ili su učinjene pod njihovom kontrolom
5. izbegnu sukobe interesa
6. znaju da cene obavljeni rad
7. rade pošteno, sveobuhvatno i marljivo.
F. Obaveze prema profesiji
1. MZI-i imaju obavezu da uvek rade tako da ne kompromituju profesiju
2. MZI-i imaju obavezu da pomažu u razvijanju najviših mogućih standarda u svojoj profesiji, da jamče da su ti standardi javno poznati i da se pobrinu da se oni primenjuju na nepristrasan i transparentan način
3. MZI-i će se suzdržati od napadanja ugleda svojih kolega, ali će izvestiti nadležne organe o svakom neprofesionalnom ponašanju svojih kolega
4. MZI-i imaju obavezu da pomognu svojim kolegama da postignu najviše tehničke i etičke standarde u svojoj profesiji
5. MZI-i imaju obavezu da podstiču razumevanje, prikladno korišćenje i etičku upotrebu informatičke tehnologije u zdravstvu i da unaprede i podržavaju disciplinu zdravstvenih informatičara